Valeria Ramírez
Kako se Alžir približio svojim nedavnim izborima, pejzaž je bio obeležen značajnim neinteresovanjem birača. Do subotnje večeri, zabeležena izlaznost birača u zemlji bila je samo 26,5%, dok je među iseljenicima iznosila tek 18,3%, postavljajući pitanja o legitimitetu i atraktivnosti izbornog procesa.
Očekivalo se da će aktuelni predsednik Abdelmadjid Tebboune obezbediti novi mandat, nakon što je došao na vlast usred nemira koji su srušili njegovog prethodnika. Nakon što je glasao, Tebboune je izrazio nadu za nastavak posvećenosti demokratskom razvoju, pozivajući na to da eventualni pobednik treba da teži nepovratnim demokratskim reformama.
Međutim, mnoga biračka mesta u glavnom gradu izgledala su gotovo prazna, stvarajući atmosferu razočaranja. Izborne vlasti, zabrinute zbog niske participacije usled ekstremnih temperatura, produžile su vreme glasanja. Posmatrači su primetili da, uprkos pozivima kako pristalica tako i protivnika Tebbounea na povećanje izlaznosti, mnogi građani su se odlučili za apstinenciju, podsećajući na prethodne izbore obeležene bojkotom i protestima.
Ova izborna sezona je potvrdila stalnu javnu apatiju kojoj doprinosi trajna ekonomska kriza i zabrinutost zbog političke klime. Sa više od pedeset izbora koji se ove godine održavaju širom sveta, izborna situacija u Alžiru izdvaja se kao fokusna tačka za rasprave o izbornoj integritetu i građanskom angažmanu.
U trci sa raznim kandidatima, ostaju značajne sumnje da li će ovi izbori zaista odražavati volju naroda ili samo perpetuirati postojeće strukture moći.
Izborna dinamika u Alžiru: Razmatranje učešća i političkog pejzaža
Kako se politički pejzaž u Alžiru razvija, nedavni izbori otkrivaju dublje probleme unutar demokratskog sistema zemlje i angažovanja građana. Dok je prethodni članak istakao zabrinjavajuće stope izlaznosti birača, postoji nekoliko suštinskih faktora, izazova i dinamika koje i dalje oblikuju izborni proces, pružajući bogatije razumevanje situacije.
Ključna pitanja i odgovori:
1. Koji su razlozi za nisku izlaznost birača?
Niska izlaznost birača u Alžiru može se pripisati kombinaciji razočaranja političkim sistemom, nedostatku poverenja u izborni proces i stalnim ekonomskim teškoćama s kojima se suočavaju građani. Mnogi percepiraju izbore kao fasadu sa unapred određenim ishodima, što smanjuje motivaciju za učešće.
2. Kako se promenio politički pejzaž od protesta 2019. godine?
Hirak pokret, koji je započeo početkom 2019. godine, odigrao je ključnu ulogu u preoblikovanju političkog okruženja Alžira. Mobilisao je značajan deo populacije i istakao pitanja korupcije i upravljanja. Međutim, odgovor vlade, koji je uključivao represiju neslaganja, ostavio je mnoge razočarane, izazivajući polarizaciju između pro-demokratskih aktivista i onih koji preferiraju stabilnost.
3. Kakvu ulogu igraju društvene mreže i javni diskurs u oblikovanju izabranih mišljenja?
Društvene mreže postale su moćan alat za političku mobilizaciju i diskurs u Alžiru. Aktivisti koriste platforme za podizanje svesti o problemima, organizovanje protesta i podsticanje učešća birača. Međutim, državna cenzura i nadzor ostaju značajni izazovi, gušeći otvorene rasprave o politici.
Izazovi i kontroverze:
– Izborna legitimitet: Legitimitet izbora često se dovodi u pitanje zbog optužbi za prevaru i manipulaciju. Mnogi građani veruju da izbori ne predstavljaju zaista njihove preferencije, što dovodi do široke apatije.
– Polarizacija: Podela između pristalica vladajuće vlasti i opozicionih grupa se povećava, čineći politički dijalog sve spornijim. Ova polarizacija otežava napore za uspostavljanje jedinstvenog fronta za reforme.
– Predstavljenost mladih: S obzirom na to da značajan deo populacije ima manje od 30 godina, nedostatak predstavljanja mladih u politici predstavlja izazov za dugoročnu održivost demokratskih procesa. Mlade osobe često se osećaju kao da njihove misli nisu adekvatno reflektovane, što može dovesti do neangažovanosti.
Prednosti i nedostaci:
Prednosti:
– Povećana svest: Aktivizam proizašao iz Hirak pokreta povećao je političku svest među građanima, podstičući zahteve za transparentnošću i reformama.
– Građansko angažovanje: Učešće u političkom diskursu, posebno putem društvenih mreža, pruža platformu za glasove koji su marginalizovani.
Nedostaci:
– Cenzura i represija neslaganja: Odgovor vlade na proteste i neslaganje može dovesti do kršenja ljudskih prava, obeshrabrujući otvoreno izražavanje i učešće u političkoj areni.
– Fragmentisana opozicija: Opozicija ostaje fragmentisana, što umanjuje efikasnost alternativnih političkih narativa i ometa mogućnost koherentnog izazova vladajućoj partiji.
Zaključak:
Izborna dinamika u Alžiru je složena i višeslojna, obeležena kako prilikama za reformu, tako i značajnim preprekama za učešće. U daljem toku, ključno je da civilno društvo vrši pritisak za izbornu integritet i da vlasti prepoznaju važnost istinskog angažovanja sa biračima. Put ka uspešnoj demokratiji zavisi od sposobnosti da se obnovi poverenje i stvori političko okruženje koje pogoduje građanskom učešću.
Za više informacija o izbornim procesima i političkoj dinamici u Alžiru, posetite Al Jazeera za sveobuhvatno izveštavanje o političkom pejzažu u regionu.
